VoyForums
[ Show ]
Support VoyForums
[ Shrink ]
VoyForums Announcement: Programming and providing support for this service has been a labor of love since 1997. We are one of the few services online who values our users' privacy, and have never sold your information. We have even fought hard to defend your privacy in legal cases; however, we've done it with almost no financial support -- paying out of pocket to continue providing the service. Due to the issues imposed on us by advertisers, we also stopped hosting most ads on the forums many years ago. We hope you appreciate our efforts.

Show your support by donating any amount. (Note: We are still technically a for-profit company, so your contribution is not tax-deductible.) PayPal Acct: Feedback:

Donate to VoyForums (PayPal):

[ Login ] [ Contact Forum Admin ] [ Main index ] [ Post a new message ] [ Search | Check update time | Archives: 1, [2] ]

[ Next Thread | Previous Thread | Next Message | Previous Message ]

Date Posted: 14:04:48 12/16/04 Thu
Author: Nikola Pe{i}
Subject: referat: STIHOVANE ZAGONETKE

^ETVRTI SUSRETI ENIGMATA SRBIJE - *PAN^EVO 2004*

Nikola Pe{i}
T e m a :
STIHOVANE ZAGONETKE

@eli{ li u~initi mnogo,
po~ni s manjim ! (narodna)

Za uvod u temu o stihovanim zagonetkama, namerno je odabrana vi{enarodna poslovica jer ih i danas mnogi nazivaju *sitnim zagonetkama*, valjda zato {to ne zauzimaju mnogo prostora.
Iako sitne, zagonetke u stihu mogu biti veoma krupna ostvarenja. Naravno, dana{nje potro{a~ko dru{tvo guta {ta mu se servira i zato su ~asopisi sa skandinavkama preplavili tr`i{te. Poznato je, ipak, da su te male zagonetke starije od ovih krupnih, danas industrijskih. Pritisak u korist ukr{tenica je donekle razumljiv, mada mu ne treba po svaku cenu popu{tati.
Pogledajmo na{u estradu. Ve}ina voli narodnu muziku jer mu se, uglavnom ona i servira. Ali vrednosti, i to one prave su u ozbiljnoj, klasi~noj muzici. Isto je i sa zagonetkama. Kada bi se u svakom listu, na mestu za uobi~ajene ukr{tenice, svakodnevno {tampale po dve-tri stihovane zagonetke i sl., narod bi zavoleo i te *sitnice*. Ovako nema izbora!
Zagoneta{tvo treba shvatiti kao oblast kulturnog stvarala{tva, vid novinarstva, granu umetnosti. Mo`emo li se setiti i jednog medija koji nema deli}a enigmatskog (ukr{tenicu, kviz, {ahovski problem, rebus anagram, itd.). Enigmatike je svuda oko nas, ali je treba znati prepoznati i razumeti!
Gotovo da ne postoji narod koji nema svoje zagoneta{tvo, a nema ni jednog kulturnog naroda koji ne neguje autorsku enigmatiku. Retki su pojedinci ili ih uop{te nema koji nisu bar jednom u `ivotu poku{ali da re{e neku zagonetku. Popularnost radova i autora, vrste i sadr`aja oduvek je odre|ivalo vreme u kome je autor `iveo, prilike i okru`enje.
Ali, potsetimo se ukratko.
Smatra se da su prve zagonetke ustvari pe}inski crte`i, pa mitovi, legende itd.
Zagonetka iz stare Ger~ke:
Jutrom se kre}e na ~etiri,
u podne na dve
a uve~e na tri noge!
*
~ije je re{enje, naravno, ~ovek, je mo`da najstarija zapisana zagonetka. Svaka zagonetka bazira na znanju, informacijama, mudrosti sastavlja~a, njegovom duhu.
Jo{ pre Hrista, Jevreji su na ~elo dr`ave postavljali najmudruje. To su bili zagoneta~i. Aristotelovom u~eniku, Aleksandru Velikom pripisuje se prvi rebus o gradu Tiru, kada je usnio satir (mitolo{ko bi}e sa kozjim nogama) pa odlu~io da osvoji grad. Rimsko doba obele`io je Ciceron potpisivanjem zrnom gra{ka (cicer = gra{ak), a Srednji vek karakteri{u anagrami koji su se koristili za pseudonime poznatih.
Zagonetke su se koristile i u druge svrhe. U drugom svetskom ratu nema~ki obave{tajci su mobilisali sve enigmate za pravqelje koda i {ifri za obmanjivanje neprijatelja.
U na{em narodu, narodne zagonetke imaju duboku tradiciju u usmenom, a zatim i pismenom predanju, Na to ga je naterala vi{evekovno ropstvo pod Turcima. Vuk Karaxi} je prikupio veliki broj tog stvarala{tva.
Ocem srpskog zagonet{tva, ipak se smatra dr \or|e Nato{evi} (1821-1887), prvi teoreti~ar, istori~ar i reformator koji je prote`irao zagonetke u {kolama. On je posve}ivao pa`nju raznim zagonetkama, me|u njima i zagonetkama u stihu. Poznata je:
Idem ja, ide on,
obojica idemo,
pa nikad ne mo`emo
jedno drugog da stignemo !
sa re{enjem dan i no}.
Od Nato{evi}a na ovamo, zagoneta{tvom se bavio i Jovan Jovanovi} Zmaj, u svom listu *Neven* sa stalnom enigmatskom rubrikom i *da{talicama* kao {to je:
Pred tobom le`i polje
sasvim je bele boje
i ~eka crnu ki{u
iz desbe ruke tvoje !
(olovka i papir)
Posle prvog svetskog rata enigmatika je svuda u svetu u uzletu. [tampa se prva ukr{tenica Artura Vina u listu *Svet Njujorka* a ljubitelji enigmatike su i poznate li~nosti poput Tristana, ^er~ila idr.
I pesnici Kraljevine Jugoslavije su bili i enigmate. Gustav Krklec, Gvido Tartalja, Ivan Goran Kova~i}, Slavko Janevski, Branislav Nu{i}, Radoje Domanovi}, Desanka Maksimovi}, samo su neki od enigmata. Jedna od Desankinih zagonetaka glasi obvako :
U njoj se ogleda{,
ogledalo nije,
iz ru~ice be`i
kad se dete mije!
(voda)
Bilo da je re~ o anagramu ili nekoj drugoj zagonetki u stihu, zapa`ena mesta u srpskoj enigmatici u najnovije vreme svakako imaju: Gordana Jovanovi} [ari}, Momir Paunovi} @ivan Peri}, Radomir Mi}unovi}, \or|e Ota{evi}, Zoran Radisavqevi}, Jovan Vukovi} i drugi povremeni i stalni enigmopesnici, svrstavaju}i tu i moju malenkost.
Enigmatsko stvarala{tvo je divna osobina koja zaslu`uje posebnu pa`nju. Nekad privilegija, odlika umnosti i spretnosti, danas razonoda miliona ! Tamo gde je bilo vremena za dokolicu i nadmudrivanje, bilo je i zagonetaka. Vremenom su zagonetke postale {iroko polje mudrosti gde se dokazivao pismen i u~en ~ovek. Knji`evnici su se s vremena na vreme igrali zagonetkama u svom literarnom poslu. Sastavljali su zagonetke u stihu u vidu anagrama, palindroma, akrostihova. Manji broj se upu{tao u sastavljanje rebusa, ukr{tenica itd.
Poetska forma u na{em zagoneta{tvu zaslu`uje posebnu pa`nju jer se mo`e primeniti kod velikog broja zagonetaka. Kroz nju se mo`e da oseti sve bogatstvo dra`i i mogu}nosti na{eg prelepog jezika i tu na|e radost i zadovoljstvo. Pa, za{to onda, da na polju razbibrige ne ponudimo zvuk, boju i u`itak koji samo na{ jezik mo`e pru`iti !?
Uslovno re~eno, enigmopesni{tvo se mo`e smatrati primenjenim pesni{tvom, jer su stihovi ustvari vezivno tkivo izme|u zagonetke i odgonetke. Pesnik mora da se koncentri{e na ta~no odre|ene pojmove, pa nema {irinu i slobodu da se raspline. Zato su i zagonetke u stihu vrlo efektne kao poetske minijature, pesmice od jedne strofe uglavnom u ~etvercu, u formi katrena (strofa od 4 stiha), koja se lako pamti. Stihovane zagonetke su po pravilu rimovane, {to doprinosi skladu, ritmi~nosti i melodi~nosti, pa se zato i zovu zagonetne rime ili enigmorime. No, u zadnje vreme se pojavquju i zagonetke u haiku formi, (trostih metrike 5.7.5 slogova).
Neki autori stihovane zagonetke dele na knji`evne i novinske, iako sve predstavqaju autorsko kulturno dobro, a razlika je u prikazu, tj. samoj postavci zagonetke. Zavisno od vrste, postavka je razli~ita jer su i pravila re{avanja istih druga~ija.
Sagledavaju}i te karakteristike, stihovane zagonetke je mogu}e podeliti u 7+1 grupu, a po slo`enosti to su:
1.- ^ITALJKE
kao najprostije zagonetke, kod kojih se do re{enja dolazi is~itavanjem istog u postavci. Tu ubrajamo, pored obi~ne ~italjke i njenih podvrsta i nizaljke, skriva~ice, lju{tice, preskakaljke, ponavljaljke i sl., ali i sve vrste akrostihova i palindroma.
Evo primera:

1.1.
^italjka
Hej, vernici,
slavni li smo
kad tom kwigom
svet opismo ?!
*
1.2.
Akrostih
Koji je znak
radost Boga,
simbol vere,
teologa ?
***
2.- SPAJALJKE
~ija se re{enja dobijaju spajanjem opisanih pojmova.U zavisnosti od vrste pojmova pored obi~ne {arade, ovde ubrajamo i sinonimku, oksimoron, anadiplozu, antitezu, poricaljku idr.
Primeri:

2.1.
[arada
Igram karte,
sla`em boje,
pihtije bih
ali koje?
*
2.2.
Sinonimka
Koje iste
oobine
^kalji pravo
ime ~ine?
***
3. - MENJALJKE
koje se zasnivaju na izmeni (dodavanju, oduzimanju, umetanju) elementa (slova, sloga) u jednom pojmu da bi se dobio drugi, Pored logogrifa, dodavaljke, oduzimaljke, ispu{taljke i umetaljke, tu ubrajamo i rogovku idr.
Pogledajmo primere:
3.1.
Logogrif

Ta je zgrada
bila kula,
u njoj `ivi
baba Jula !
*
3.2.
Ispu{taljka
Kad pitanju
[ ispusti{,
koji odgovor
priu{ti{ ?
***
4. – PREMETALJKE
ili anagrame kod kojih se do re{enja dolazi premetanjem slova ili slogova jednog pojma da bi se dobio drugi. Ovo su najpopularnije sitne zagonetke i javljaju se u formi adrese, vizitke, etnice itd. ali i kao spunerizam, potiraljka idr.
Pogledajmo nekoliko primera:
4.1.
Anagram
[ta VELI TOM
momku Juca
te mu srce
tako kuca ?
*
4.2.
Vizitka
KAL^A MITI]
majstor mladi
na razboju
{are radi!
***
5. - ^ A U R E
kod kojih se jedan pojam u~auruje tj. skriva u drugom kao re{enje. Pored ~aure i njenih oblika, tu svrstavamo i kle{ta i {koljku, a u~auriti se mogu sve enigmatske vrste.
Primeri:
5.1.
^aura
Koji cvet to
pu{kar skriva
`enu dragu
da dariva?
*
5.2.
[koljka
Koliko i
kojeg pi}a
u ormanu
dr`i Mi}a?
* * *
6. - GRAMATI^KE
zagonetke koje se baziraju na pravilima gramatike i pravopisa. To su pade`nica, rodovka, prisvajaljka, homonim, jotovaljka, itd.
Primeri:
6.1.
Pade`nica
Na verandi
vi{eg sprata
ose}am da
strah me hvata !
*
6.2.
Homonim
Koje cve}e
svojoj sosi
Bana}anin
to donosi ?
***
7. - DOSETKE
koje se ne mogu svrstati u prethodne grupe, a osnovno im je dovitljivost, dosetljivost, i u koje svrstavam opisni rebus, kaligram, mozgalicu, enigmoepigram, narodnu i autorsku zagonetku i pitalicu.
Nekoliko primera }e to bjasniti:
7.1.
Autorska zagonetka
u haiku formi:

Sunce se sakri
iza oblaka - sa wim
i moj saputnik
*
7.2.
Autorska pitalica
[ta u bazen
sko~i belo
a iza|e
`uto, vrelo?
*
7.3.
Enigmoepigram
Ko to slatke
re~i voli
a ~esto mi
pamet soli ?
***

7+1. - OSTALE
stihovane zagonetke u koje ubrajamo i sve mre`aste, likovne, itd. kao {to su ukr{tenice, kvadrati, klinovi i piramide, slagaljke i dr. jer se stihom mogu opisati skoro sve zagonetke.
Evo kra}ih primera:
8.1.
Kvadrat 5 x 5
1. M O D R A
2. O G R E V
3. D R O G A
4. R E G A L
5. A V A L A
Prvo to je, vrsta boje !
Drugo sivo je gorivo !
Tre}e *hrana narkomana* !
^etvrto znaj je name{taj !
Peta fina ta planina !
*
8.2.
Opevana piramida
O
P O
T O P
P L O T
P I L O T
T O P I L A
T O P L I C A
L E P O T I C A
Vokal1 i u
reku2 stade,
kod oru|a3
do ograde4.
Leta~5 mladi
u virove6
kraj re~ice7
i mis8 zove!

8.3.
Matemati~ko vreteno

000
000 000
000 000 039
000 000 000 000
000 000 016 000 000
000 000 007 000
008 000 000
000 002
000
Od sredine pa navi{e
nad dva broja zbir se pi{e.
A nani`e sli~na slika
pod dva broja je razlika.
Neke su vam brojke date
da ostale sra~unate !

***
Ovo bi bila osnovna podela zagonetaka u stihu a u okviru svake ove vrste postoje po nekoliko podvrsta i varijacija koje se mogu pojaviti u nekoliko oblika. Svaki taj oblik i varijanta baziraju na posebnom pravilu. U prikazu zagonetaka va`nu ulogu igra i grafija (KRUPNO, masno, koso, podvu~eno itd.
Enigmatika je `ivotna igrarija. Prava umetnost i stvarala{tvo su zagonetke u stihu. Spoj su pesn~kog i zagoneta~kog ume}a. Tu dolaze do izra`aja pesni~ko, humoristi~ko i druga ume}a autora i njihovo enigmatsko znanje. Zato im pomenuta terminologija *sitne zagonetke* nanosi dosta nepravde.
No, treba znati `iveti! Treba i nau~iti ulep{ati sebi `ivot. Za to je najbolja igra duha - enigmatika. ^itav `ivot je igra! . . . i zabava na stanici ~ekanja kraja! Ulep{ajmo dosadno ~ekanje. Enigmatike je svuda oko nas ali je treba znati prepoznati i iskoristiti za zabavu, igru, za `ivot.
MNOGO ZNA, KO ZNA @IVETI !
A u t o r ,
Pan~evo, 13-14.11.04.
NIKola Pe{i}
Re{enja:
1.1. Sveto pismo, 1.2.krst,
2.1. aspik, 2.2.Miodrag,
3.1. Bela ku}a, 3.2.za{to, zato,
4.1. volim te, 4.2.tka~ }ilima,
5.1. ru`a, oru`ar, 5.2. vitrina, tri vina
6.1. trem, trema, 6.2.lala,
7.1. senka, 7.2.mekika, 7.3.`ena
8.1. modra, ogrev, droga, regal, Avala,
8.3. o, Po, top, plot, topila, Toplica, lepotica,
297, 189+ 108, 120+69+39, 76+44+25+14, 48+-28+-16+-9+-5, 20-12-7-4, 8-5-3, 3-2, 1.

[ Next Thread | Previous Thread | Next Message | Previous Message ]
[ Contact Forum Admin ]

Forum timezone: GMT-8
VF Version: 3.00b, ConfDB:
Before posting please read our privacy policy.
VoyForums(tm) is a Free Service from Voyager Info-Systems.
Copyright © 1998-2019 Voyager Info-Systems. All Rights Reserved.